Konkurencija – ova reč gotovo da zvuči kao psovka na našim prostorima, ali verovali ili ne, takvo shvatanje dolazi najčešće iz pogrešnog tumačenja.
Već dugo je uvreženo mišljenje da je jedina konkurencija koja postoji „nelojalna“, pokvarena i iznad svega, loša. Teško je boriti se sa bogatijom, većom ili duže prisutnom konkurencijom. Konkurencija koristi naše slabosti, prati naše cene, naše akcije, prati svaki naš pokret i u svakom trenutku su nam – konkurencija!
Postoji definicija šta je konkurencija, ali nemam nameru da držim čas, pa ću pokušati da objasnim svojim rečima. Najprostije rečeno, konkurencija je kompanija ili osoba koj se bavi istim poslom kao i ja. Da li je to baš tako?
Imamo dve kompanije u istoj ulici ili gradu, koje posluju u istoj niši, prodaju istu robu, na istom tržištu, sa istom poslovnom politikom. Naš način poslovanja u odnosu na konkurenciju prilično zavisi od shvatanja konkurencije. Ako ih mrzimo samo zato što su konkurencija, uradićemo sve što je u našoj moći da ih pobedimo, obaraćemo cene, odnosićemo se prilično negativno prema svemu što ima veze sa njima, čak ćemo i pričati protiv njih u svakoj prilici. Da li smo mi onda nelojalna konkurencija?
U prethodnom pasusu postoje dve tužne istine. Ako mi sve to radimo, nedvosmisleno pokazujemo da su bolji od nas, jer da nisu, zašto bi mi radili sve to?
Konkurencija donosi sve najbolje u proizvodima i sve najgore u ljudima.
(David Sarnoff, osnivač i predsednik RCA)
Konkurencija je onakva kakvom je Vi vidite, i nalazi se tamo gde je tražite. Ako želite da saznate ko je pravi konkurent, prvo preispitajte sebe šta smatrate da je konkurencija.
Ako ste uspeli da saznate kakva je i čime se bavi Vaša konkurencija, pravo je vreme da se preispitate ko je zaista Vaš konkurent . Da bi ste definisali konkurenta, morate uložiti priličan trud i znanje. Za većinu ljudi je konkurent onaj koji prodaje istu robu, a način konkurisanja na tržištu je niža cena. Slažem se, ali to je najprimitivniji i najskuplji način.
Recimo da je naše sedište fabrike gaziranih sokova u Leskovcu. Ako računamo da je naša dnevna proizvodnja 10.000 flaša, a dnevna potražnja između 7000 i 12000 flaša, zaključujemo da naše tržište ne prelazi potrebe grada u kome radimo. Automatski, konkurencija su nam firme koje plasiraju svoja gazirana pića u Leskovcu.
Neizbežni su i Coca Cola i Pepsi, ali treba li ih svrstati u konkurenciju ili ne? Velike firme posluju prilično dugo, imaju izgrađen brend i jako je teško parirati im na tržištu. Poznati ukus Coca Cole je tajna, jako je teško iskopirati ga, i ljubitelji tog pića će uvek primetiti razliku. Za njih ne postoji drugo piće, i cena ih neće mnogo zanimati. Reklame za Coca Colu nas bombarduju sa televizora, bilborda, dresova voljenog kluba. Nalaze se svuda oko nas, i ne prestaju da nas opsedaju.
Sa druge strane, Žika sok je jeftin, ima ga u svakoj prodavnici i jeftiniji je od Coca Cole duplo. Ukus je „onako“, ali je pakovanje 2l i „ništa mu ne fali“. Prodaje se kao da je „džabe“, i prosto Vas nervira kad vidite u svakoj drugoj kesi kako viri Žika sok.
Prvo i najbitnije, nikako! Niti su to neprijatelji, niti ima potrebe boriti se protiv toga. Pre nego što počnete bilo kakvu „borbu“ protiv konkurencije, da vidimo šta znamo. Coca Cola je veliki brend, svetski poznat i prihvaćen, oni imaju akcije, poklone i nagradne igre, njihovi čepovi se skupljaju, ukus je „vrh“, a flaše se koriste za zimnicu. Žika sok je jeftin, malo skuplja usta ali „može da se pije“, veliko pakovanje i flaše se takođe koriste za zimnicu. Eto, ima nešto zajedničko sa Coca Colom.
Coca Cola ima svoju definisanu klijentelu. To su osobe srednjih godina i mlađe, koji su rasli sa brendom. Za starije je to „sam šećer, nije zdravo i bolje je piti sok od zove“. Možda zato i preovladavaju na reklamama mlađi ljudi, proslave, zezanje i lep provod uz „omiljeni ukus“.
Sa druge strane, Žika sok je predviđen za klijente slabije platežne moći, gde nisu mnogo polagali na sam ukus koliko na „cenu“ tog ukusa. U našim tržišnim uslovima nailazi na dobar odziv jer ljudi biraju novčanikom, u većem delu Srbije. Njemu ne treba reklama, najveća reklama je cena. Ne pravi akcije, ne poklanja ništa, za njih niko ne zna van mesta u kojima se prodaju.
Analizirajte svoju konkurenciju do detalja, iskoristite sve načine da saznate koja je njihova ciljna grupa, kako im plasiraju reklame. Udubite se u cilj njihovih akcija, pokušajte da shvatite kako razmišljaju. Zatim sve to isto proverite i kod sebe. Uradite analizu Vaših šansi i trenutnih mogućnosti. Preispitajte se koje su slabosti u Vašem poslovanju, i definišite koje su potencijalne opasnosti.
Ukoliko želite da napredujete pored konkurencije, uvek na konkurenciju gledajte kao na učitelja. Oni su već uspeli nešto što Vi niste, inače Vam ne bi bili konkurencija. Učite na njihovim uspesima, ali i na njihovim greškama. Nikada nemojte pokušavati da budete bolji od konkurencije, već pokušavajte da budete drugačiji.
Nikada nemojte gledati na konkurenciju kao na suparnika. Oni će Vas naterati da budete bolji, kvalitetniji, inventivniji, brži. Nateraće Vas da se više potrudite da udovoljite klijentu, što će za nuspojavu imati više zadovoljnih korisnika Vaše usluge. Saznanje o kvalitetu će uvek pronaći svoj put do tržišta, a klijenti će to prepoznati i nagraditi. Nikada nemojte težiti ka tome da budete monopolista, jer ćete izgubiti dodir sa klijentima i njihovim potrebama. Pojavom konkurencije na takvom tržištu, dolazi do naglog osipanja klijentele, i to može biti prilično bolno saznanje.
Zapamtite, konkurencija nije nevidljivi neprijatelj, već pokretačka snaga boljeg poslovanja, i motor istraživanja kako unaprediti poslovanje. Poštujte konkurenciju i potrudite se da ponudite nešto drugačije, i tržište će Vas nagraditi.
Dopao Vam se ovaj tekst? Podelite!
Ako imate dobru ideju za biznis, budite sigurni da mi imamo dobru ideju za Vaš marketing.
Ako imate dobru ideju za biznis, budite sigurni da mi imamo dobru ideju za Vaš marketing.
Copyright © 2023 Creative People | Design Studio
